Tara je, po mom mišljenju, uz Staru planinu, najlepša, još uvek divlja i nekomercijalizovana planina u Srbiji. Netaknuta priroda, svež vazduh, ne previše posetilaca, stanište divljih životinja, bajkoviti pogledi na sve strane. A kako do nje stići i šta sve obići, saznaćete u narednim redovima…

 

 

TARA PLANINA

U zapadnoj Srbiji smešten je masiv planine Tare koga okružuju kanjon Drine, Kremanska dolina, dolina Đetinje i ogranci Zlatibora. Taru čine tri predela: Tara u užem smislu koja obuhvata Ravnu Taru, deo masiva sa Kaluđerskim barama i krečnjačkim visoravnima Drina, Rača, Konjska Reka, Beli Rzav, i Derventa. Najviši vrh u ovom predelu je Zborište sa svojih 1544m. Druga celina je Zvijezda koja se nalazi između sela Rastište i Jagoštica, tu je najviši vrh Veliki kraj (1444m). Treći deo je Crni vrh koji je smešten između sela Zaovine i Rastište. Povezan je sa Zvijezdom u selu Predov krst, a sa Ravnom Tarom na prevoju zvanom Čemerište. Najviši vrh u ovom delu je Kozji Rid (1591m). Najviši vrh cele Tare je Veliki Stolac koji se nalazi na strani Bosne, a visok je 1675m. 1981.godine Tara je proglašena za Nacionalni park i spomenik prirode i stavljena pod zaštitu.

 

TARA
TARA

 

KAKO STIĆI DO TARE

Na Taru se najbolje zaputiti automobilom. Putevi na planini nisu najsjaniji i tamo ne možete baš u svaki ćošak zaći autom, ali ipak dosta možete obići. Naravno postoje i organizovane ture po Tari ukoliko želite da vidite neko mesto gde ne možete stići kolima. Takođe, možete putovati autobusima do Bajine Bašte ili Mitrovca. Odatle ćete već organizovati taksi prevoz do smeštaja, verujte mi, mislim da je to apsolutno najbolji i najbrži način ukoliko niste krenuli sopstvenim prevozom. Cena taksija je 60 dinara po kilometru. Do Nacionalnog parka Tara možete doći sa više strana. Od Beograda je udaljena 200km, od Čačka 115km, od Užica 60km, Bajine Bašte 30km, Zlatibora 54km, Zlatara i Uvca 95km. 

 

 

TARA PLANINA – ŠTA SVE OBIĆI

Nacionalni park Tara sadrži nebrojano mnogo prirodnih lepota, a evo predloga šta sve treba videti. Za početak ako idete od Beograda ka Tari prvo ćete naići na jedan fenomenalan vidikovac koji gleda na obronke Povlena i Bajinu Baštu, a zove se Kapija Podrinja.

 

Nacionalni park Tara
Nacionalni park Tara

 

Bajina Bašta 

Opština Bajina Bašta nalazi se u Zapadnoj Srbiji, a bila je naseljena još pre 7000 godina. Gradsko naselje Bajina Bašta smešteno je na desnoj obali reke Drine, na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom. Naselje nastaje sredinom 19. veka zaslugom kneza Aleksandra Karađorđevića, na čijem se mestu nekada nalazilo selo Pljeskovo. Umesto Rogačice ono postaje centar istoimene opštine. Postoji nekoliko legendi o tome kako je nastalo ime Bajina Bašta. Najpoznatija priča je da je tu živeo turčin po imenu Baja koji je imao velike bašte pa je tako ostalo ime. Od Bajine bašte lako se stiže do Višegrada, pa ukoliko vam vreme i uslovi dozvoljavaju možete kolima ili brodom ići do Višegrada i Andrić grada. 

 

Reka Drina
Reka Drina

Kućica na Drini

…je najpoznatiji simbol Bajine Bašte. Davne 1968. godine dečaci iz Bajine Bašte i zaljubljenici u Drinu napravili su na steni mesto za odmor. Za početak su je napravili od dasaka, da bi mogli negde da se odmore i sunčaju, obzirom da je stena naravno bila neudobna. Iste godine reka je na jesen nabujala i naravno odnela plato. Prva kućica izgrađena je sledeće godine 1969., a kućicu izgradio je Milija Mandić Gljiva uz pomoć nekolicine drugara. Skromna drvena kuća služila je kao mesto za odmor i uživanje mnogim đacima i studentima tokom letnjeg raspusta. Tako je počela čuvena priča o kućici na steni.

 

Neprijateljski nastrojena Drina rušila je kućicu nekoliko puta

Zbog divlje i neukrotive Drine, kućica se rušila i obnavljala čak 5 puta. Poslednji put srušena je decembra 1999.godine, a na obnovu se čekalo čak do 2005. Kada je po šesti put obnovljena, postavljena su i ojačanja, dve izlivene betonske grede koje sprečavaju da Drina ponovo odnese kućicu. Međutim, iznova 2010. Drina uspeva da je obori, ali neumorni meštani Bajine Bašte su je opet izgradili 2011. i ta kućica stoji na steni i dan danas.

U ovoj kućići nastala je ideja za osnivanje Kajakaškog kluba Drina, čiji su sportitsti doneli mnogobrojna priznanja i medalje. Takođe, baš na ovom mestu rađa se još jedna sjajna ideja, pre svega o Drinskom spustu čamcima i kajacima do Zvornika – rafting Drinom. Ova ideja postaje popularna ne samo među meštanima već i šire, te je kasnije preuzima Turistička organizacija. Zbog prevelikog broja interesenata rafting postaje aktivnost koja se organizuje za grupe koje vole ovu vrstu avanture i adrenalina, a jednom godišnje organizuje se regata koja je otvorena za sve. Danas je Drinski spust, odnosno regata, jedna od najpoznatijih i masovno posećenih manifestacija u Srbiji, na listi odmah posle EXIT-a i Guče.

 

Bajina Basta - Kucica na Drini
Bajina Basta – Kucica na Drini

 

TARA – Kaluđerske bare

Kaluđerske bare spadaju u jugoistočni deo planine Tare i najpoznatiji turistički centar, a nalazi se na 16km od Bajine Bašte. Priča kaže da je naziv nastao tako što je jedan hadžija tražio da se pri obnovi manastira Rača uz njihovo zemljište pripoji mesto Bare. Početak turizma na Tari vezuje se baš za ovaj deo. Za to je zaslužan je tadašnji iguman Manastira Rača koji je podigao tri objekta za noćenje pod imenom Stanovi, a koji su posedovali ukupno 60 ležajeva. 1935. godine podignuto je odmaralište koje je kasnije dobilo ime hotel Tara. Na Kaluđerskim barama se takođe nalaze i hoteli vojne ustanove – Omorika i Beli Bor. Osim ovoga, tu je smešten poznati i nezaobilazni restoran Kurta, pored koga se nalazi ski staza.

 

Staza Račana
Staza Račana

 

Manastir Rača

Ovaj srednjevekovni manastir smešten je na desnoj obali reke Rače na 6km od Bajine Bašte. Podignut je u 13. veku kao zadužbina kralja Dragutina Nemanjića, a danas jedan od najpoznatijih spomenika istorije i kulture. Nekoliko puta u u svojoj istoriji je rušen i obnavljan. Manastir je specijalno poznat po svojoj izuzetno bogatoj riznici i Račanskoj prepisivačkoj školi. Prepisivačka škola nalazila se na 40 minuta od manastira, nedaleko od vrela Lađevac. U blizini je takođe bilo i arheološko nalazište Skit Sv. Georgija sa crkvicom Banjom. Crkva je bila centar Račanske prepisivačke škole. Prema nekim zapisima tu je živelo 300 kaluđera prepisivača koje je opsluživalo 400 ljudi i 200 stražara. 

 

Manastir Rača
Manastir Rača

 

Nakon Velike seobe Srba 1690. godine i stradanja manastira i crkve, Račani su u Sent Andrei blizu Budimpešte stvorili osnovu za sprsku azbuku. Zahvaljujući njima Sent Andrea postaje kulturni centar Srba u Mađarskoj. Posle izvesnog vremena ovi kaluđeri su se povukli u manastire u Beočinu i na Fruškoj gori gde su nastavili svoj prepisivački rad. Takođe, zanimljiva je informacija da je Patrijarh Pavle je u dva navrata bio monah baš u ovom manastiru. U riznici i dan danas možete videti mošti kralja Dragutina, barjak Hadži Milentija Stefanovića, kao i sto na kome su posečeni iguman i jerođakon. Istorija manastira je dugačka, a mnogo više o manastiru, njegovoj istoriji i riznici saznaćete prilikom same posete.

 

 

Izvor Lađevac

Pešačka staza Rača spada u laganije šetne staze sa svojih 2100m dužine. Počinje od manastira Rača i proteže se sve do izvora Lađevac koji se nalazi na ulazu u Rezervat prirode Klisura Rače. Vrelo Lađevac je alkalno-termalni izvor kraškog porekla sa prosečnom temperaturom od 15 do 18 stepeni zbog čega ga meštani nazivaju toplo vrelo. Smatra se da voda ima lekovita svojstva, a da je klima tu izuzetno povoljna. Zbog toga su kaluđeri iz prepisivačke škole ovaj deo zvali Banja kao i svoju crkvicu. Banja na Turskom označava mesto sa toplom vodom. Crkva je zajedno sa manastirom zapaljena 1690. godine.

 

Šetna staza Rača
Šetna staza Rača

 

i još…

Jezero Jarevac

Pešačka staza Jarevac takođe spada u lagane šetne staze, a vodi do istoimenog jezerceta i brane. Nalazi se u okviru nacionalog parka Tara, a prolazi se kroz zabareno područje planinskog potoka Jarevac. Istoimeno jezerce i brana se nalaze odmah ispod hotela Šljivovica u istoimenom mestu Šljivovica tj. Račanska Šljivovica, na putu od Kaluđerskih bara prema Mitrovcu. Osim toga, blizu je i uređeno izletište Hajdučka česma i nalazi se na 3km od Kaluđerskih bara, takođe na putu prema Mitrovcu.

Vidikovac Crnjeskovo – nalazi se na 900m od manastirskih konaka i na 980m nadmorske visine. Odavde se pruža pogled na manastir Raču, Drinu i Bajinu Baštu i prekoputa vidikovac Sokolarice. Nedaleko odatle je i i etno selo Brvnare sa Tare, kao i ergela konja i konjički klub Dora. 

Na 8km od Kaluđerskih bara nalazi se druga turistička lokacija – Sokolina koja predstavlja zaravan između 2 vrha. Klima i vazduh pogodni su za ljude koji pate od plućnih hroničnih bolesti. Ovo je najsuvlji deo Tare i smatra se vazdušnom banjom. Deo površine pripada nacionalnom parku Tara, a u blizini je i prirodno stanište zaštićene vrste medveda.

Vidikovac Sokolarica

Vidikovac se nalazi na kilometar i po od centra Sokoline i čine ga 3 vidikovca. Sa stena zvanih Sokolarica pruža se prelep pogled na kanjon reke Rače. Nadmorska visina iznosi 993m. Tačno prekoputa ovog vidikovca se nalazi vidikovac Crnjeskovo.

 

Vidikovac Sokolarica
Vidikovac Sokolarica

 

Vidikovac Osluša 

Kada se dalje krene od Sokoline ka Mitrovcu, dolazi se do još jednog vidikovca u istoimenom mestu – Osluša. To je visoravan koju krase šume belog bora, kleka, smrča i jela. Vidikovac se nalazi na Ravnoj Tari na 8km od Mitrovca. Sa njega se pruža prekrasan pogled na Drinu, Bajinu Baštu i Povlen. Zanimljivo je da sa ovog mesta kreću paraglajderi jer se nalazi se na nadmorskoj visini nešto nižoj od 1000m. 

 

Vidikovac Osluša
Vidikovac Osluša

 

Mitrovac na Tari

Možda najpoznatije turističko mesto Mitrovac na Tari smešteno je na 25 km od Bajine Bašte prema Zaovinama. Njega karakteriše povoljni klimatski uslovi i veliki broj sunčanih dana u toku godine. Na 4km od Mitrovca nalazi se i ski staza Nagramak koja je savršena za decu koja uče da skijaju. Tu je i dečije odmaralište izgrađeno 1979. godine u sastavu centra dečijih odmarališta Beograda.

 

 

Vidikovac Banjska stena 

Jedan od najpopularnijih vidikovaca na Tari nalazi se na 10km od Mitrovca, 9km možete preći kolima, gde ćete naići i na parking, rampu i putokaze za ostatak puta koji ćete preći peške. Ovaj vidikovac takođe čine 3 vidikovca sa različitim pogledom i svaki je lepši od onog prethodnog. Prvi gleda na jezero Perućac, drugi na jezero, hidroelektranu i BIH, a sa trećeg se lepo vidi i Drina. 

 

 

Vidikovac je dobio naziv po Banjskom vrelu koje izvire u podnožju vidikovca. Vrelo je nažalost potopljeno izgradnjom jezera Perućac. Ispod vrela pruža se i Banjsko točilo dugo 1300m koje je u 19.veku služilo za prenos balvana. Iznad Banjske stene nalazi se i vidikovac 

 

 

Crveni potok i Tepih livada

Rezervat prirode Crveni potok nalazi se u centru nacionalnog parka Tara, u centru visoravni Mitrovac. Kroz njega protiče potok koji se razliva preko zemljišta od crvene ilovače. U vreme obilnih padavina zemlja zadobija crvenu boju i tako nastaje njegovo ime. Rezervat je okružen šumom smrče, jele, Pančićeve omorike, a sačuvana su i stabla prašumskog porekla. 

Lokalitet Tepih livada star nekoliko hiljada godina nalazi se na samo 700m od puta u središtu rezervata. Zbog nedostatka kiseonika, viška vode i niskih temperatura kreiralo se tlo koje je nepropusno i na kome nije moguće raspadanje biljnih ostataka, već se oni talože. Naziv je nastao baš zato što usled velike vlažnosti, zadržavanja površinske vode crvenog potoka u zemljištu, kao i taloženja biljaka, tlo mekša i pravi se zeleni tepih koji se ugiba pod nogama. Vlažnost ovog dela omogućava rast mahovine koja odumiranjem stvara treset, koja se na godišnjem nivou uvećava za 1mm. U ovim slojevima kriju se fosilizovana polenova zrna koja čuvaju podatke o promeni klime na ovom području.

 

Pogled sa puta od Mitrovca ka Perućcu
Pogled sa puta od Mitrovca ka Perućcu

 

Perućac 

Do mesta Perućac je najbolje da se spustite sa Mitrovca, put je dug oko 10km. Usput ćete naići na fenomenalne poglede koji obuhvataju Drinu, branu i samo jezero. Možete kratko zastati da se fotografišete, ali budite oprezni za razliku od drugih vidikovaca, jer Oštra stena i Kozija stena nisu zvanično obeležene, a ni osigurane.

 

 

Vrelo 

Rečica Vrelo nastaje od kraškog vrela Perućac, i nakon svega 365 metara uliva se u Drinu sa vodopada visokog 10 metara. Zanimljivi si prizori i gde izvire, a i na Drini gde se uliva, pa ne propustite ovu fenomenalnu šetnju od 365 metara zbog kog ovu najkraću reku u Srbiji nazivaju i Godina.

 

 

Jezero Perućac

Perućac je veštačko jezero dugačko 52km, nastalo pregrađivanjem Drine 1966. godine za potrebe stvaranja Hidroelektrane Bajina Bašta. Jezero je udaljeno 2.5km od istoimenog mesta. U neposrednoj blizini nalazi se srednjevekovna nekropola stećaka Mramorje. Danas je jezero izuzetno popularno, a duž istog nalaze se splavovi i kućice na vodi pogodni za iznajmljivanje za odmor i sportske aktivnosti na vodi. Možete krstariti jezerom ili preći preko do Višegrada. Postoji i pontonska plaža na kojoj se možete kupati i nekoliko kafića na jezeru.

 

 

TARA – Predov krst

Predov krst je lokalitet koji se nalazi na skoro 1100m nadmorske visine. Do njega se stiže ili preko Perućca ili preko Mitrovca, u zavisnosti odtoga čime idete. Ovo je najudaljeniji deo Tare, a njegovi najviši vrhovi su Kozji rid 1591m, Pivnice 1575m, Mrka kosa 1545m i Lisnata glavica 1510m. Sa Predovog krsta postoji makadam dug 20km koji vodi do jezera Zaovine i Mitrovca. Ovde se nalaze i tri rezervata prirode: Zvezda, Brusnica i Karaula štula. Planinarski klub nalazi se u selu Rastište. Čekova kuća nalazi se na 8 km od Predovog krsta. Osim Bilješke stene i Sjeniča tu su i vidikovci Gladina, Gubavo Točilo, Drilje

Vidikovac Bilješka stena 

Bilješka stena udaljena je svega 6km od Predovog krsta i nalazi se na 1225m nadmorske visine na planini Zvijezda na granici prirodnog rezervata Zvezda. Odavde se pruža prelep pogled na jezero Perućac, reku Drinu i Bajinu Baštu. Ovde je i kuća u kojoj je sniman film Ptice koje ne polete. 

Vidikovac Sjenič

Udaljen je 5,5km od Predovog krsta, a do njega se stiže makadamom. Sam vidikovac udaljen je svega 100m od puta, a opremljen je klupama i osmatračnicom. Sa njega se pruža predivan pogled na šumovite predele Tare. 

 

 

TARA – Zaovine 

Zaovine se sastoje od 28 zaseoka, jezera Zaovine i kanjona Belog Rzava Mesto Zaovine nalazi se na 10km od Mitrovca i 40 od Bajine Bašte. Zaovine su čuvene jer je baš na ovom mestu Pančić pronašao Omoriku. 

 

Jezero Zaovine 

Jezero je nastalo je igradnjom brane Lazići na reci Beli Rzav 1975.godine. Veštački je napravljeno potapanjem okolnih sela i pregradjivanjem reke za potrebe ispumpavanja vode iz Perućačkog jezera i Drine. Nivo vode u jezeru zavisi od vodostaja Drine pa se jezero zbog toga puni i prazni, ali na određenim delovima dubina ide i do 80m. Iako veštačko ubraja se u najlepša jezera Srbije.

 

 

Baš na ovom mestu, u zaseoku Đurići, je Josif Pančić pronašao tada novu, a nama danas poznatu vrtu četinara – Omoriku. Veoma blizu, na brani Lazići koja je visoka oko 130m, su i najlepši pogledi ka jezerima Zaovine i Spajići. Kod brane je i najbolje mesto za kupanje na Zaovinama, a na nekoliko stotina metara nalazi se i restoran sa takođe fenomenalnim pogledom na krajolik i jezera.

 

TARA Pančićeva Omorika
TARA Pančićeva Omorika

 

 

Brdo Jabučica nalazi se na nešto više od 2km od brane Lazići kada se krene uzbrdo ka Konacima Zaovljanska jezera. Odavde je zaista najlepši pogled na samo jezero, pa preporučujem da njega posetite pred zalazak sunca.

 

Jezero Spajići 

Jezero Spajići nalazi se u dnu brane Lazići, a i ono samo poseduje malu branu do koje se možete spustiti stepenicama. Pogled je svakako fantastičan odakle god da gledate.

 

Pogled sa male brane
Pogled sa male brane

 

Jezero Lipovica 

Ako nastavite dalje od jezere Spajići doći ćete do jezera Lipovica i Vejića vodenica gde je savršeno mesto za kupanje i piknik. U blizini se nalazi i Ravna stenaGrad sa ostacima srednjevekovnog utvrđenja, nalazi se u dolini reke Rzav. Monolit je nastao abrazijom nekadašnjeg Panonskog mora.

 

Jezero Lipovica

 

 

Vrh Janjač 

Nalazi se na visini od 1473m iznad sela Gornje Karaklije na Zaovinama. Kolima možete doći do sela Karaklije, a posle pratite staze i putokaz oko 3km. Odozgo se pruža divan pogled na Zaovinsko jezero sa jedne i na most Mehmed Paše Sokolovića u Višegradu sa druge strane. Ovaj vrh zvanično je na teritoriji BIH.

i još u blizini Zaovina…

Mesto Crkvine sa ostacima srednjevekovne crkve bazilike

Vidikovci Zmajevac, Bela Voda, Gavran, vrh Veliki Stolac, Ljuto polje, Kanjon Belog Rzava – Sklopovi

 

Vidikovac Zmajevac
Vidikovac Zmajevac

Park prirode Šargan – Mokra gora 

Mokra gora je park prirode na koji se nastavlja Šargnski prevoj, a koji obuhvata mokrogorsku kotlinu između Tare i Zlatibora. Posebnu vrednost imaju Hajdučka i crvena stena, i vodopad Skakavac. Istočno od Mokre gore nalazi se selo Kremna koje je naročito poznato po porodici Tarabića i njihovim proročanstvima.

 

 

Glavna atrakcija ovog kraja je Šarganska osmica – stara pruga duga 300m koja formira savršenu osmicu i kojom saobraća poznati vozić Ćira. Vožnja traje oko 2 sata i 15 minuta. Više informacija o ovoj atrakciji naći ćete ovde.

 

 

Ono što takođe morate obići je i tradicionalno selo Drvengrad, nalazi se na obližnjem brdu Mećavnik koje je dobilo ime po snažnim nanosima snega, a nalazi se između Tare i Zlatibora. Kako i zašto je ovo selo nastalo, i šta sve sadrži pročitajte ovde. Takođe prelepa crkva nalazi se u mestu Bele vode

 

 

 

KOLIKO DANA JE POTREBNO DA SE OBIĐE TARA

Iz mog iskustva oko 5 do 7 dana dovoljno je da se obiđe cela Tara. Prva opcija je da budete motorizovani, a druga opcija su prevozi džipovima, autobusi, međutim to je malo teža i skuplja varijanta. Preporučujem da ukoliko zaista želite da vidite i upijate lepote Tare boravite ne manje od 5 dana i da organizujete sopstveni prevoz. A za mesta gde ne možete ići svojim kolima možete doplatiti prevoz džipovima.

 

 

TARA – SAVETI

  • U ovom kraju obavezno probate rakiju iz mesta Pilica pored Bajine bašte – poznata Stara pesma
  • Tarsko jezero – ukoliko provodite vreme na Zaovinama ovo će vam biti idealno mesto za ručak i predah
  • Restoran Drina – ukoliko provodite vreme na Perućcu topla preporuka za restoran, iako svi preporučuju Vrelo koje je po mom mišljenju lepo sređeno, ali favorit mi je ipak Drina kada je hrana u pitanju.
  • Obavezno krstarite Drinom do Višegrada i vozite se Šarganskom osmicom
  • Veoma blizu Tare su Uvac i Zlatibor, pa pogledajte vodiče i isplanirajte svoje izlete
  • Savetujem krstarenje/vožnju čamcima jezerima Perućac i Zaovine
  • Na brojnim mestima na Tari, specijalno na Banjskoj Steni, Mitrovcu, kao i vidikovcima Sokolarica i Oslša videćete uputstva o ponašanju u blizini Mrkog medveda 
  • Sa turističkom organizacijom Tare možete organizovati izlete do Drvengrada, vožnju Šarganskom osmicom i krstarenje do Višegrada
  • Imajte na umu da sve što sam navela iako blizu jedno drugog možda nema uređen dobar put, pa dobro ispitajte koji su putevi prohodni za kola, i gde je najbolje stići kojim delom, ali uglavnom iz Bajine Bašte, sa Mitrovca i Zaovina se stiže svuda.

 

Vrelo
Vrelo

 

TARA – UTISCI

Svaki deo Tare i svaki dan na Tari budio je potpuno nove avanture, nove poglede i nove utiske, ali i želju da se sve ovo makar joše jednom obiđe i poseti. Ja sam je posetila leti, mada je lepa i zimi, ali iskreno ja volim kada je toplo i kada je duži dan jer može više stvari da se obiđe. Ukoliko idete u obilazak, a ne samo u šetnju i odmor. Ono što je po mom mišljenju obavezno da vidite su jezero Perućac, jezero Zaovine, vidikovci Banjska stena i Bilješka stena, manastir Rača. Sve je prelepo, ali ukoliko nemate previše vremena preporučujem makar ovih nekoliko lokaliteta, a ukoliko imate vremena, ili idete više puta onda možete lepo isplanirati i posetiti sve navedene znamenitosti.

 

 

Nadam se da će vam ovaj vodič poslužiti za organizaciju putovanja, a šta je još zanimljivo u videti na putu ka Tari pogledajte u tekstovima o Ovčarsko-Kablarskoj klisuri i Zlatiboru.