KRUPAJSKO VRELO je jedna od destinacija koju planiram već godinama i uvek mi nekako izmiče. Obzirom da ne posedujem auto, do mnogih delova Srbije mi je jako teško da dođem. Ovo je bilo jedno od tih mesta. Uprkos tome, zahvaljujući upornosti i žarkoj želji, ipak sam stigla na Krupajsko vrelo. Sada bih kroz ovaj tekst da vas povedem putevima homoljskog kraja, da i vi poželite da vidite magiju i bisere Istočne Srbije.

 

Homolje je oblast u Istočnoj Srbiji, i ovaj kraj krije mnogo prirodnih dragulja. Kada se kaže Homolje misli se na dolinu i planine oko nje. Tu su takođe smeštene i reke, dva prelepa vrela, četiri klisure, čuveni manastiri i mnogobrojne pećine. Ono sto ga takodje karakteriše su i živopisan folklor, ali i verovanje u magiju, pa samim tim i vile, vampire i zmajeve. 

 

Putevima Homolja
Putevima Homolja

 

 

ŠTA OBIĆI U HOMOLJSKOM KRAJU

 

Krupajsko vrelo

Ovo kraško vrelo smešteno je u podnožju Beljanice na nadmorskoj visini od 220 metara. Nalazi se između sela Milanovac i Krupaja, na desnoj obali Krupajske reke. Udaljeno je 35km od Žagubice i 26.5 km od Despotovca. Dugačko je 70, a široko 17 metara. Ranije je postojao izvor koji je potopljen za potrebe mlina, i izgradnjom brane nastalo je ovo predivno vrelo. Krupajska reka teče sve od brane do mlina, a onda se pojavljuje prekrasno jezero i pećina. Izgled ovog magičnog predela i huk vode, odmah će vas očarati.

 

Krupajsko vrelo
Krupajsko vrelo

 

Kako stići do Krupajskog vrela?

Kada dođete do Krupajske reke videćete pre svega staru vodenicu, potom restoran Krupajsko vrelo, a odmah iza restorana postoje dva putića koja vode do samog vrela. Jedan vodi direktno betonskim putem do samog prilaza, a drugi stepenicama preko brdašceta sa druge strane. Kada priđete vrelu videćete ribnjak pun pastrmke koji pripada restoranu u kome je ona specijalitet.

Ako nastavite dalje stižete do betonskog zida sa ogradom gde se možete fotografisati ispred samog vodopada. Osim toga može se sići i do vode, ali budite pažljivi obizrom da je strmo. Vrelo je okruzeno šumom, a u zavisnosti od vremena doba dana i godine, voda menja svoje boje. Nekada je tirkizno plava, nekada tamnije plava, nekada zelena, ali je svakako uvek magična! Nedaleko se nalazi i izvor tople vode kome je temperatura 26 stepeni. Oba su pod zaštitom države kao spomenici prirode.

 

Biser homoljskog kraja - Krupajsko vrelo
Biser homoljskog kraja – Krupajsko vrelo

 

Legenda homoljskog kraja

Legenda homoljskog kraja kaže da se u Homoljskim planinama nalazi skriveno blago. Čak postoji verovanje da ga je sama planina progutala i da se može naći na dnu zlatne pećine koju čuva vodeni duh Tatror. Neki su mozda čuli za njega pod drugim imenima kao Starac ili Albatrn. Kada pogledate Krupajsko vrelo učiniće vam se da je to ta zlatna pećina na kraju jezera i da se možda baš tu nalazi blago. Međutim prema tvrdnjama ronilaca na 123 metra dubine nalazi se pećina, a potom splet kanala pod imenima “Želudac”, “Tobogan”, “Malu sobu”, “6 metara”, “Veliku sobu”, “Glavu ovna”. Čudan je ovaj splet kanala, pitanje je da li je priroda uradila svoje ili su u pređašnjim vremenima ljudi kopali tunele u potrazi za blagom. 

 

Blago Homolja - Krupajsko vrelo
Blago Homolja – Krupajsko vrelo

 

Vodopad Veliki Buk

Izvor reke Vrelo odnosno Lisine i vodopad Veliki Buk se takođe nalaze na padinama Beljanice. Vodopad se nalazi na rečici zvanoj Vrelo, a koja je desna pritoka Resave. Vodopad je smešten na nadmorskoj visini od 380 metara, a visok preko 20 metara. Spada u akumulacione vodopade jer sakuplja vodu sa kraških predela Beljanice. Manje od 15 km je udaljen od Resavske pećine. Kao i prethodna znamenitost i ova je pod zaštitom države kao spomenik prirode.

 

Vodopad Veliki Buk
Vodopad Veliki Buk

 

Kada dođete do vodopada pre svega ćete naići na istoimeni restoran, ispred koga su jezerce i prenoćište. Kada se prođe restoran videćete ograđen put koji vas vodi do samog vodopada. Sa obe strane vodopada postoje putići koji vode uzbrdo do predivnih vidikovaca i izvora Lisine. Usput ćete naići na još neke restorane. Ceo ovaj kraj je zaista očaravajući pa predlažem da napravite predah u nekom od restorana i uživate u okolišu. Ovaj vodopad je jedan od najlepših u Srbiji, a do 90ih godina smatran je i za jedan od najvećih.

 

Vodopad Veliki Buk - Lisine
Vodopad Veliki Buk – Lisine

 

Resavska pećina

Resavska pećina poznata i kao Resavska lepotica je locirana kao što sam već pomenula nedaleko od vodpada, udaljena 20km od Despotovca, i svega 20km od manastira Manasija. Ona je jedna od najstarijih pećina u Srbiji, jer postoji preko 80 miliona godina, a nakit 45 miliona godina. Osim toga smatra se i za jednu od najvećih i najlepših pećina. Smeštena je na 483 metra nadmorske visine, a duga je 4 i po kilometra. U njoj su zastupljene sve vrste pećinskog nakita, a temperatura u njoj iznosi svega 7 stepeni. Razlika između najvišeg i najnižeg dela pećine je čak 30 metara.

Priča kaže da je 1962. otkrivena od strane čobanina koji je nedaleko čuvao ovce i da je prvobitan naziv bio Divljakovačka pećina po kraškom polju Divljakovac u sred koga se ona nalazi. Radovi na uređenju pećine trajali su 10 godina, pa je za posetioce otvorena 1972. godine. Ona je višepratan speleološki objekat koji poseduje čak 8 dvorana. Za 350 dinara po osobi proći ćete kroz dvoranu Kolonadi, dvoranu Košnica, Predvorje Istorije, Kristalnu dvoranu, Koncertnu dvoranu poznatu i kao Dvoranu kipova, Bobanovu dvoranu, Koralni kanal i Blatnu dvoranu. I svaka će vas očarati na svoj način.

 

Resavska pećina
Resavska pećina

 

Manastir Manasija 

Manastir Manasija ili Resava, je ženski manastir udaljen 30km od Krupajskog vrela, a oko 20 od vodopada i pećine, i takođe 30km od autoputa Beograd-Niš. Manastir je smešten u klisuri reke Resave. On je dragulj srednjevekovne srpske kulture i zadužbina je despota Stefana Lazaraveća. Gradnja manastira započeta je 1407. godine, a završena 1418. godine.

 

Manastir Manasija
Manastir Manasija

 

Kompleks je opasan zidinama koje su u to vreme služile za odbranu. Celina se sastojala od 11 kula od kojih se najviše isticala Despotova odnosno Donžon kula. Crkva u sklopu kompleksa posvećena je Svetoj Trojici. Obzirom da je manastir više puta bio spaljivan od strane Turka, samo trećina fresaka je sačuvana, ali uprkos tome njen živopis je jedan od lepših i značajnijih. Ovaj manastir je pod zaštitom države kao spomenik kulture i tu se nalaze mošti despota poznatog kao Stefan. Visoki.

 

 

i još….

Park maketa (ulaz je 200 dinara)

Banja Ždrelo (ulaz slobodan, bazen i akva park se plaćaju)

Obavezno probati: lepinju ispod sača u restoranu Veliki Buk i Homoljsko pivo

 

 

Krupajsko vrelo
Krupajsko vrelo

 

KRUPAJSKO VRELO: KAKO STIĆI DO HOMOLJSKOG KRAJA?

Vrelo je od Beograda udaljeno oko 155km, stoga je najbolje krenuti autoputem prema Požarevcu (70km od vrela). Takođe možete ići i drugim pravcima, najbitnije da pratite put koji vodi ka Despotovcu ili Svilajncu. Do ovog kraja najbolje je doći kolima. Nažalost do samog Krupajskog vrela agencije ne organizuju izlete zbog lošeg i uskog puta. Makar ne ove agencije koje kao prevozno sredstvo koriste autobus. Postoje izleti do Resavske pećine, Manastira Manasija i vodopada Veliki Buk, ali bez vrela. Isto važi i za vrelo Mlave.

Preko pojedinih manjih agencija možete uplatiti izlete koji obuhvataju sve ovo. Izlet se organizuje u malim grupama do 8 ljudi, a prevoz je uglavnom kombi. Ukoliko ne posedujete kola kao ni ja, smatram da je ovo najbolji način da posetite Krupajsko vrelo i okolinu. Takođe možete i iznajmiti kombi sa vozačem ukoliko imate dovoljan broj ljudi koji bi sa vama putovao i podelio trošak. Postoje joše neka mesta međutim to ostavljam za drugi put i drugi vodič pošto nije moguće stići sve u jednom danu.

 

Vodopad Veliki Buk
Vodopad Veliki Buk

 

KRUPAJSKO VRELO: SAVETI ZA ORGANIZACIJU IZLETA

Kada se zaputite u ovaj kraj moje mišljenje da bi trebalo da napravite određeni plan sta prvo obilaziti i slično. Vrela su najlepša kada ih obasjavaju sunčevi zraci,  pa bi bilo dobro, ukoliko vas vreme posluži, natempirati da ih posetite u to doba dana. S druge strane Resavska pećina, vodopad Veliki Buk, manastir Manasija i park maketa su vrlo blizu jedno drugog pa ih treba za redom obilaziti jedno za drugim.

Kako biste stigli sve savetujem što raniji polazak, najkasnije u 8h ujutru. Jedna ideja je da prvo odete na Krupajsko vrelo, jer je najdalje. Kako biste uhvatili sto lepši deo dana zbog boje vode. Nakon toga najbolje je da odete na vodopad Lisine, potom u Resavsku pećinu, a onda da osetite manastir Manasija. Ako mene pitate ja bih pećinu ostavila za sam kraj, obzirom da vam nije bitno kako je napolju vreme jer ćete biti unutra nekih maksimum 20ak minuta. Takođe možete ići i drugim redosledom – Manasija, Resavska pećina, Veliki Buk, Krupajsko vrelo. 

Savetujem da ako možete da idete radnim danom na ovakav izlet, bilo bi bolje kako biste izbegli gužvu. Naravno možete otići i vikendom, međutim morate da znate nekoliko stvari. Pre svega na svim lokalitetima je velika gužva. Ispred vodopada i vrela je red za fotografisanje. U svakom slučaju birajte lepo vreme, proleće ili leto jer vrela i vodopadi obiluju vodom, a sunčevi zraci sve čine još lepšim. Takođe naoružajte se strpljenjem, ili ostavite sebi više vremena za sve znamenitosti.

 

Manastir Manasija
Manastir Manasija

 

UTISCI

Pre svega moram da kažem da sam jako srećna sto sam napokon obišla sve ove lokalitete i znamenitosti. Sve je prelepo, i vrelo i pećina i manastir i vodopad, i rado bih se vratila tamo. Žao mi je što nismo imali vremena da stignemo na joše neke lokalitete, ali kao što rekoh za to je najbolje da idete drugi put, ili drugi dan nakon što obiđete Krupajsko vrelo, Manasiju, Resavsku pećinu i Veliki Buk. Ceo kraj je magičan, i treba ga istraživati još više. Ja već imam ideju gde bi se još moglo ići, ali za početak eto sada imate jednu više ideju za izlet ili vikend, a nadam se da ću vam kasnije pokazati i druge lepote istočne Srbije.

 

Nadam se da ce vam vodič do Krupajskog vrela i drugih bisera Homolja poslužiti za istraživanje ovog kraja. Ukoliko želite jos neke ideje za neki drugačiji izlet sve tekstove o Srbiji možete pronaći ovde.