Palić i Subotica nalaze se na severu Srbije i Vojvodine, blizu granice sa Mađarskom. Zbog svog položaja i istorije, Ugari su imali uticaja na sve u ovim predelima, pa i na arhitekturu. Palić i Subotica su po mom mišljenju jedna od najlepših mesta u Vojvodini, a šta sve da posetite, vidite i probate dok ste tamo saznaćete u sledećim redovima.

Zašto Palić i Subotica?

PALIĆ

Palić je godinama jedno od najposećenijih izletišta i letovališta u Srbiji. U parku na Paliću ćete uživati, a na jezeru se možete kupati, šetati obalom i upražnjavati razne sportove na vodi i pored nje. Ovo jezero je najveće prirodno jezero u Srbiji, a nalazi se na 8km od Subotice. Ako pitate meštane reći će vam da je jezero Palić nastalo od suza pastira Pavla koji je izgubio svoje stado. Stoga je voda u jezeru slana.

Postoji još jedna priča, a to je da je jezero ostatak Panonskog mora i da je voda naravno ostala slana zbog toga. Zapravo najverovatnije je da je jezero iako nastalo od pradavnina, dopunjavalo se sakupljanjem padavina u dolini. Padavine su spirale natrijum hlodrid sa okolnog terena i tako je jezero postalo slano.

Jezero se prvi put spominje u pisanim dokumentima 1462. godine pod nazivom Pali. Prva mapa jezera Paligo Palus potiče iz 1690. godine. Krajem 18. veka otkriveno je da voda i mulj jezera imaju i lekovito dejstvo. Osim na lečenje, ljudi su ovde dolazili i na odmor, a zlatno doba kupališta i banje Palić počinje nakon izgradnje pruge Budimpešta – Zemun, 1880-tih godina.

Nakon toga nastavljeno je sa ulepšavanjem ovog letovališta. 1971. godine jezero je isušeno zbog opadanja nivoa vode, i ponovo napunjeno 1976. godine i od tada se kvalitet vode pomno prati i održava. 1978. iskopana je prva bušotina termomineralne vode, a 1984. otvoren je i Termalni bazen. Za mnoge znamenitosti korišćena je čuven mađarska Žolnai keramika.

 

Jezero je prečnika 5km i dubine 3.5 metra. Obala je duga 17km i uređena je celom dužinom. Zbog svoje uređenosti posetioci vole ovde da se kupau i sunčaju, ali i da prave pešačke ture, pecaju, posmatraju ptice, kao i da jednostavno uživaju u prelepoj prirodi. Osim toga ovde se održavjunrazne kulturno-zabavne manifestacije i sportski događaji. 

Šta videti na Paliću?

Na ulazu u park prvo ćete naići na prelepi Vodotoranj i predstavlja glavni simbol Palića. Nastao je početkom 20. veka kada se obnavljala palićka banja. Šetnjom kroz park ka jezeru naići ćete na letnju pozornicu koja prima 1000 ljudi, a na kojoj se svako leto država Festival evropskog filma. Završena je i svečano otvorena operom Prodana nevesta 30. juna 1950. godine. Nedaleko od nje nalazi se i Zoo vrt koji je otvoren iste godine. U parku je skrivena i vila Konen delo čuvenog Ferenca Rajhla.

Velika terasa koja je napravljena za razne prijeme i raspolaže sa tri kongresne sale kapaciteta 360, 50 i 20 sedećih mesta. Sa obe strane videćete i plave palićke vaze, a na klupama ugravirana imena poznatih ličnosti koje su dobijale nagrade na ovdašnjim manifestacijama. Ispred nje je i Muzički paviljon gde se zaista i dan danas održavaju muzički koncerti.

Ispred Velike terase i Muzičkog paviljona bliže jezeru videćete i spomen česmu koja je izgrađena u čast završetka ova dva prethodno pomenuta objekta 1912. godine. Nedaleko od nje na doku jezera nalazi se znak Palić i preslatka klupa za zaljubljene.

Na samoj obali jezera videćete drveni Ženski štrand potiče iz davne 1912. godine. Nekada je služio je da sakrije kupačice od muških pogleda, a danas je pretvoren u kafe-bar. U njegovoj blizini nalaze se Vila Lujza i Sovin grad (kula, tvrđava) – Bagojvar koje su podignute 1892. godine u okviru sportskog kompleksa Lajoša Vermeša, arhitekte i osnivača Palićke olimpijade iz 1880. godine.

Njegov spomenik postavljen je 204. godine pored Sovine kule koja nažalost danas nije baš u dobrom stanju, i nadamo se da će jeko oboviti. Muški štrand izgrađen je posle I svetskog rata kada je počelo ulepšavanje jezera i okoline. 

 

SUBOTICA

Iako je Subotica bila naseljena još pre 3000 godina, a njen geografski položaj određivao je njenu istoriju i sudbinu, pa su se oko nje najviše sukobile sile evropskog i azijskog carstva- Bugari, Austrougari i Turci. Prvi put se u spisima spominje 1391. godine pod imenom Szabadka – Zabatka. Prevedno sa mađarskog to znači malo, drago, slobodno mesto.

Drugo tumačenje je da potiče od slovenske to jest od zabata sa panonskih kuća. Od tog prvog spisa grad je promenio preko 200 naziva, među kojima su i Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresienstadt… Današnji naziv Subotica izveden je od dana u nedelji subota, i doslovno znači mala subota. Međutim postoji i drugo mišljenje da je grad dobio ime po Suboti Vrpiću, rizničaru Cara Jovana Nenada.

 

Tek posle tatarskih pohoda u 13. veku ona postaje znčajnije naselje. Zbog silnih sukoba erdeljaski vojvoda Janoš Pongrac 1470- godine podiže tvrđavu čiji se ostaci i danas mogu videti na unutrašnjem zidu Franjevačke crkve u centru grada. Nakon poraza Ugarske vojske od strane Turaka u bici na Mohaču, legendarna ličnost Jovan Nenad proglašava sebe za cara nakon što je protero Turke iz Bačke i osnovao kratkotrajnu slovensku tj. srpsku državu sa prestonicom u Subotici.

Poginuo je 1527. godine nakon čeka sve opet pada u ruke Turaka 1542. godine i Subotica postaje deo segedinskog sandžaka. 1686. godine Subotica pripada Habzburškoj monarhiji nakon čega je uključena u sastav Vojne granice. Broj srpskih domova je tada bio samo 16. 1779. godine Subotica dobija status slobodnog kraljevskog grada, ali tek posle I svetskog rata biva vraćena Srbiji odnosno priključena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

 

Šta videti u Subotici?

Ubedljivo najlepša zgrada zbog koje Subotica podseć na Barselonu je Palata Rajhl. Izgradio ju je arhitekta Ferenc Rajhl kao porodičnu palatu. Danas ona služi umetničkom društvu Likovni susret kao Galerija savremene umetnosti. Za nju je takođe korišćena Žolnai keramika, a rađena je u arhitekturi secesije kao i sva njegova dela. U njenoj okolini su i park Ferenca Rajhla, najamna kuća Solomona Sonenberga koja je danas konzulat Mađarske. Osim ove palate on je projektovao i zgradu gradske biblioteke, palatu austrougraske banke i gimnaziju.

 

Nedaleko je i glavna ulica Korzo u kojoj ćete videti spomenike kulture i arhitekturu secesije: hotel Adolfa Halbrora, kuću Dimitrijević, kuću Halbror, Prokeš najamnu palatu, Dominus kuću, porodičnu kuću Đorđa Manojlovića, zgradu nekadašnje štedionice… Na kraju ulice stižete do zgrade SDK, palate Mađarske opšte kreditne banke, palatu Dušana Stojkovića, zgradu hotela Zlatno jagnje i Vojnića palatu koje se nalaze na trgu Slobode.

Tu su smešteni i Narodno pozorište Subotica, Statuu cara Jovana Nenada, kao i zgradu Gradske biblioteke i Gradsku kuću. Potom stižete na trg Republike gde ćete videti  Plavu fontanu i spomenik Svetog Trojstva. U blizini su i Gradski muzej na trgu Sinagoge i subotička Sinagoga na trgu Jakaba i Komora. Nedaleko odatle je Franjevačka crkva.

 

 

PALIĆ I SUBOTICA – KAKO STIĆI?

Najbolje je ići autoputem Beograd – Budimpešta jer se najbrže stiže. Od Beograda se stiže čak za 2 sata (190km), od Novog Sada za sat vremena (106km). Međutim za sve kojima je autoput dosadan, možete ići i lokalnim međugradskim starim putevima i usput videti još znamenitosti kao Bačka Topola, Bečej, Zrenjanin, Novi Sad ili šta god da ste drugo izabrali. Palić i Subotica su udaljeni na 8km jedno od drugog pa se možete smestiti u bilo kom od ova dva mesta, gde vam je zgodnije.

 

PALIĆ I SUBOTICA – SAVETI

Gde jesti na Paliću i u Subotici

Preporuka za ručak na Paliću su naravno salaši. Jedan od poznatijih je Jelen salaš, međutim iz mog iskustva uvek pun, pa se verovatno mora unapred rezervisati. Moj izbor je bio Majkin salaš gde je osoblje preljubazno, učiniće sve da vam izađu u susret, nađu mesto, preporuče hranu. Salaš ima i svoje jezerce gde se može i pecati, a takođe nude i prenoćište. Još su poznati i Riblja čarda, Paprika čarda, Kapetanski rit i Abraham.

Na jezeru je najbolje popiti piće na Ženskom ili Muškom štrandu, i brodiću Palićka Milina. Probajte i sladoled Reel Chocolate koji se nalazi preko puta broda. Ono što bi trebalo da probate je poslastica koja se zove Šomoloi Galuška, a pronaći ćete je u tipičnom mađarskom restoranu. U Subotici je najbolje da odete u ulicu Matije Korvina u centru, tamo imate Staru pizzeriu i Boss caffe restoran, baš iza Rajhl palate. Hrana, ambijent i osoblje su za svaku preporuku. 

 

 

Vinarija Zvonko Bogdan

Obavezno posetite Vinariju Zvonko Bogdan koja se nalazi na samo 1km od jezera i 5minuta od autoputa. Na ovom području vinove loze gaje se preko 2000 godina. Vinarija konkretno proizvede 400 000 boca vina godišnje. Zgrada vinarije uređena je u istoj arhitekturi koja je upečatljiva za ovaj kraj. Pre dolaska se najavite kako bi vam organizovali turu obilaska vinarije i degustacije vina. Cene tura su od 800 do 1700rsd i ukljicuju degustaciju različitih vrsta vina.

Ja vam od srca preporučujem „8 tamburaša“ koje sam probala čak i pre odlaska u vinariju, za ljubitelje belog vina. Otvorena je za posetioce od 10 do 16h od nedelje do srede i od 10 do 18 od četvrtka do subote. Salaš vinarije nalazi se bliže jezeru Ludaš. Više informacija pronaći ćete na sajtu vinarije. 

PALIĆ I SUBOTICA – PREDLOG PUTA

Ukoliko idete na vikend, predlažem da odsedete na Paliću i jedan dan uživate u lepotama jezera i salaša Palića. Takođe možete otići i do Ludaškog jezera. Sledeći dan možete obići Suboticu i vinariju Zvonko Bogdan. U zavisnosti od zadržavanja i vremena koje provodite po gradovima usput možete svratiti i do Bačke Topole i Zobnatičkog jezera. Takođe, možete prvo obići Palić i Suboticu, a potom se zaputiti do Segedina i Budimpešte.

 

PALIĆ I SUBOTICA – UTISCI

Palić i Subotica su mesta koja su mnogo drugačija od ostatka Srbije, pa čak i drugih mesta u Vojvodini. Njihova kultura i arhitektura je jedinstvena i zaista bajkovita. Sve to je vrlo logično zbog uticaja istorijiskih prevlasti nad ovim gradom, pa i blizine granice sa Mađarskom. Na Paliću predlažem šetnju po parku i piće pored jezera, naravno i kupanje i vožnju brodićem. U Subotici predlažem da uživate u lepoti i čistoći ovog grada koji je zasita jedinstven i nesvakidašnji.  I Palić i Subotica su zaista predivna mesta koja ne bih odvajala, uvek bih vam preporučila da ih zajedno posetite.