Vršac je jedan od onih gradova od koga ne očekujete mnogo, a prvi utisak o njegovoj lepoti vas drži još dugo. Onda odlučite da se tamo vratite ponovo, mozda da vidite je li podjednako lep i šarmantan u neko drugo doba godine. Šta posetiti, šta obići, kako stići, gde jesti i zašto nosi ime „Grad pod kulom“, saznaćete u sledećim pasusima.

O VRŠCU

Vršac je najstariji grad Banata, smešten u podnožju Vršačkih planina. Jedna priča o nastanku grada je da su u 15.veku ovde naseljeni Srbi dali mestu ime Podvršac. Druga priča je da je ugarski kralj Žigmund podigao  srednjevekovno utvrđenje, u podnožju Vršačkog brega, ispod Vršačke kule,  i da je ono bilo je visoko 21m, a zidova debelih 2 i po metra. Grad je kasnije predat despotu Đurađu Brankoviću koji ga je povezao sa ostalim svojim utvrđenjima. Postoji i treća priča da je utvrđenje podigao baš Đurađ Branković nakon pada Smedereva. Gde je treća, tu je i četvrta, verovanje da su to ostaci turske tvrđave Erdesumulu.

VRŠAC – KAKO STIĆI 

Do Vršca je najbolje ići kolima putem preko Pančeva ka granici sa Rumunijom. Od Beograda je udaljen 84km, od Temišvara 74km, od Pančeva 64km, od Zrenjanina 91km, od Kikinde 138km, od Bečeja 139km, od Novog Sada 148km.

VRŠAC – ŠTA VIDETI

Gavni trg je Trg Svetog Teodora Vršačkog, čuvenog vršačkog vladike Teodora Nestorovića, na kom se nalazi i istoimeni park. Ovde se nalazi i Sterijina kuća koja je pretvorena u muzej i sadrži originalne rukopise za neke od njegovih čuvenih dela kao što su: Zla žena, Laža i Paralaža, Pokondirena tikva, Kir Janja, i drugi. Nedaleko odatle smeštena je Gradska kuća – Magistrat, dom Skupštine opštine Vršac. U blizini je i mali lepi Ruski park gde su smešteni spomenici Žarku Zrenjaninu, Paji Jovanoviću i Bori Kostiću.

Glavna ulica, zvana Dvorska, dobila je ime po Dvoru Eparhije Banatske, odnosno Episkopskoj palati poznatijoj kao Vladičanski dvor. Vladika Jovan Georgijević podigao je ovaj dvor 1672.godine kao rezidenciju banatskih episkopa. Kapela datira iz 18.veka, a ikonostas je naslikao deda Sterije Popovića – Nikola Nešković. U paraklisu se nalazi čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, zvane još i Vinčanska i Bezdinska, nazvana po manastirima u kojima je bila u prošlosti. U bogatoj biblioteci nalazi se i „Vadinsko jevanđelje“ koje datira iz 16.veka.

 

 

Prekoputa dvora smeštena je Saborna crkva, pravoslavna crkva posvećena Svetom Nikoli, podignuta 1785.godine. Ona je najstariji pravoslavni hram u gradu i značajan spomenik kulture. Nedaleko je i Vršačka katedrala, rimokatolička crkva svetog Gerharda, sagrađena 1863.godine takođe je jedan objekata po kojima se ovaj grad odmah prepoznaje. 

 

Blizu katedrale je i zgrada Konkordija, izgrađena 1847.godine za potrebe hotela. Potom biva otkupljena od strane prvog vršačkog akcionarskog društva koji je pretvaraju u gostionicu „Konkordija“. Nakon toga, 1852.godine otkupljuje je magistrat da bi služila za potrebe obrazovanja, nakon čega je preuzima Gradski Muzej. Nedaleko je smešten i Gradski park. Još jedno zanimljivo mesto je i apoteka na stepenicama. To je prva apoteka otvorena u Vršcu i zvala se „Kod Spasitelja“. I dan danas nalazi se na istom mestu, na uglu ulice Kumanovske i Stevana Nemanje, ali je 1971.pretvorena u izložbeni prostor i pripojena Gradskom muzeju

 

Vršački breg, kula i vinogradi 

Vršačke planine bile su ostrva u Panonskom moru. Danas njih odlikuje savršen eko sistem sa retkim i ugroženim vrstama životinja i bilja. Vršački breg je prvo što ćete ugledati, kako se uzdiže iznad grada. Njegov vrh krasi simbol grada – Vršačka kula. Prema jednoj legendi tvrđava je izgrađena u 15.veku, a smatra se da ju je podigao Đurađ Branković posle pada Smedereva. Služila je u svrhu odbrane od Turaka u vreme Ugarske vlasti. Druga priča tvrdi da su ovo zapravo ostaci turkse srednjevekovne tvrđave Erdesumulu. Svakako od cele tvrđave, danas je najočuvanija Donžon kula visine oko 20m. Hram Svetog Teodora Vršačkog smešten je takođe na Vršačkom bregu.

Sa Vršačkog brega imate prelep pogled na Vršačke vinograde. Vršački vinogradi i vino su nešto na šta su meštani posebno ponosni. Vinogradi, prema nekim pisanim podacima, datiraju još iz doba Dačana i Starog Rima. Prva izložba vina u Vršcu održana je 1857. godine u kafani „Dva ključa“. Dve zanimljive vršačke manifestacije sa dugom tradicijom su Grožđebal i Vinofest. Po svetitelju grada se vinski viteški red naziva „Sveti Teodor“. 

 

ŠTA POSETITI U OKOLINI VRŠCA

DVORCI

U okolini Vršca postoji i nekoliko dvoraca:

Kapetanovo

Dvorac Kapetanovo nalazi se u mestu koje se zove Stari Lec. Izgrađen je 1904.godine u neo-gotičkom stilu za vreme Austrougarskog kraljevstva, a u svojim zidovima krije jednu od najtužnijih priča. Prvi vlasnik bio je župan Botka Bela koji je mnogo voleo kocku i zbog ogromnih dugova, morao je da proda zamak. Kada je njegova žena Ema čula za to, bila je toliko van sebe da se popela na terasu najviše kule, polila se benzinom i zapalila 2. avgusta 1938.godine. Sve što je od nje ostalo bio je pramen zlatne kose.

Nakon ovog događaja dvorac je prodat Francu Maju, koji ga je poklonio svojoj ćerki za rođendan. Njen muž bio je Milan Kapetanov, po kome je zamak i dobio ime Kapetanovo. Posle 2.svetskog rata zamak mu je oduzet po zakonu o nacionalizaciji. Od 1991.godine dvorac je na listi spomenika kulture od velike važnosti za srpsku istoriju. Legenda kaže da se svake godine na Svetog Iliju 2.avgusta, u jednoj od mnogo soba u dvorcu pojavi duh žene plave kose.

Damaskin

Hajdučica u sebi krije istoriju jednog zamka, parka sa retkim vrstama drveća i jezera Ribnjak. Na oko 6km od dvorca Kapetanovo u Hajdučici smešten je zamak Damaskin. Za njega se veruje da je izgrađen u 19.veku, a renoviran 1911.godine. On je danas pod zaštitom države i PDP Hajdučica. Istorija kaže da je zemlja prodata od porodice Damaskin porodici Dunđerski i da je od tada u njihovom posedstvu. Dunđerski familija je bila jedna od najbogatijih u vreme Austrougraskog kraljevstva. Osim ovog zamka njihovi su i dvorci Fantast, Sokolac, Ečka i Čelarevo. Damaskin je bio poklon Lazara Dunđerskog njegovoj ćerki Lenki, koja je bila ljubav i muza pesnika Laze Kostića.

 

Bisingen-Nipenburg

Dvorac Bisingen-Nipenburg napušten i devastiran stoji u mestu Vlajkovac nedaleko od Vršca. Danas mu se urušava krov i otpada fasada,  a jedan je od važnijih ostataka iz doba Austrougarske vlasti 19.veka.  Dvorac je izgrađen 1859.godine za porodicu uticajnog austrougarskog plemića grofa Močonji Đerđa. 1888. godine dvorac dobija novog vlasnika tako što se grofova ćerka, Georgina Močonji, udaje za grofa po imenu Rudolf Gabor Bisingen-Nipenburg. Iza dvorca bio je prostran prelep park koje su porodice sa naporom napravile nalik na francuske parkove. Iza kapija bili su smešteni i fontana i veštačko jezero, mostići, porodična grobnica i kapela. I dan danas tu se mogu naći biljke jako retkih vrsta.

Posle II svetskog rata dvorac je oduzet porodici zakonom o nacionalizaciji pod komunističkim režimom. Dvorac je prvo pretvoren u sirotište, a potom razdeljen meštanima. 2006.je poslednji muški naslednik loze Bisingen-Nipenburg uputio vlasti zahtev da se spase dvorac, i to je bilo važnije od samog vraćanja u posed porodice. Kada je shvatio da je to nemoguće, dao je saglasnost lokalnoj samoupravi Vršca da od njega naprave hotel kao što je urađeno i sa drugim dvorcima u Srbiji. Međutim zamak i dalje stoji napušten i čeka svoju transformaciju.

 

 

I JOŠ:

Dvorac Jagodić

Dvorac Jagodić je izgrađen 1835.godine. kod Konaka na obodu šume. Njegov vlasnik bio je Petar Jagodić sve do kraja II svetskog rata kada je potpao pod vlasništvo države i PDP Trudbenik. Dvorac ima prelep engleski i francuski park. Danas je dvorac pod zaštitom kao kuulturno dobro od velikog značaja.

Manastir Mesić

Manastir Mesić smešten je na 10km od grada. Za ovaj manastir lokalna legenda kaže da ga je u 13.veku podigao Arsenije Bogdanović Hilandarac koga je Sveti Sava postavio za Igumana. Na Bogorodičinom tronu u manastiru  je i poznata ikona „Dostojno jest“. Ikona potiće sa Svete Gore, u manastir je doneta početkom 19.veka i ima čudotvornu moć. Manastirska riznica čuva vredne rukopise i slike, a crkva posvećena Sv. Jovanu Krstitelju očuvane freske iz 18.veka. Manastir je inače ženski i takođe stavljen pod državnu zaštitu kao kulturna baština.

Deliblatska peščara i Zagajička brda

U Banatu, u Panonskoj niziji, smeštena je najveća evropska peščara, svima dobro poznata Deliblatska peščara koju nazivaju i Evropska Sahara. Nastala je tokom ledenog doba od naslaga peska. Košava na ovim prostorima je dodatno oblikovala dine prekrivene vegetacijom, i stvorila jedinstven ekosistem sa bogatom florom. Ti brdoviti brežuljci se zovu Zagajička brda. Osim njih možete posetiti i Edukativni centar Čardak kao i selo Šušara, srce Deliblatske peščare. 

Belocrkvanska jezera

Bela Crkva je mesto u Banatu oko kog se nalazi čak 7 jezera, pa zbog toga nosi nazive Vojvođanska Venecija i Grad Jezera. Veštačka jezera nastala su u industrijske svrhe kopanjem šljunka. Od svih jezera samo dva su urbanizovana i to su Glavno, odnosno Gradsko i Vračevgajsko jezero. 

 

SAVETI

  • Odličan restoran u samom centru grada je Kuća vina Rab, ujedno i mesto za odličnim vinima
  • Avanturisti koji vole adrenalin, sa Vršačkog brega se organizuje tandem paraglajding let
  • Ukoliko želite neki opuštajući vikend ovde pogledajte šta osim fantastičnog pogleda na grad još nudi Villa Breg
  • U selu Šušara nedaleko od Vršca postoji neobičan i zanimljiv Muzej telefona koji priča priču o razvoju ljudske komunikacije
  • Najbolja vina iz vršačkih vinograda možete probati u selima Gudurica i Veliko Središte
  • Manifestacija Grožđebal, dani berbe grožđa, se održava svake godine u septembru
  • Vinofest je sajam vina, vinogradara i vinogradarske opreme i održava se
  • Zagajička brda udaljena su 30km od Vršca
  • Bela Crkva je udaljena 35km od Vršca

 

VRŠAC – UTISCI

Vršac je jako šarmantan gradić, i jednostavno ne mogu da se odlučim da li mi je lepši na proleće ili jesen. Činjenica da sam ga posetila više puta sama po sebi govori o tome koliko mi se grad dopada. Mesta za šetnju, arhitektura, paraglajding, tandem skok, vinogradi, i drugo. Ima za svakog po nešto. U ovom gradu ćete uvek uživati, a uvek možete napraviti izlete do obližnjih jezera, peščare ili čak Rumunije.