VENECIJA je grad kanala i mostova. Grad gondole i uskih ulica na kojima su rasli Vivaldi, Kazanova i Marko Polo. Grad maski i karnevala. Jedan od najromantičnijih gradova na svetu  kojem ćete se uvek rado vratiti. U daljem tekstu sprovešću vas kroz uličice prošlosti i današnjice Venecije.

O VENECIJI

Venecija se deli na ostvrski i kopneni deo. Ostrvski deo poseduje male kanale (rii), ulice (calli), male trgove (campi), nasipe (fondamente), popločane ulice sa malim kanalima (salizzade) i mala ostrva povezana mostovima. Ostrvski deo izgrađen je na stubovima koji su potpora gradu i bez njih bi ovde i dalje ležala pusta močvara. Najraniji stanovnici iz naroda Veneti, isušili su močvaru i prokopali kanale. Poboli su drvene stubove i glinu kao barijeru, a na njih su stavili drvene platofme. To su temelji ovog grada.

Venecija je osnovana 25. marta 425.godine i taj dan se slavi kao praznik grada. San Giacomo di Rialto (San Giacometto) crkva je prva i najstarija građevina u gradu. Istoričar Marin Sanudo je pomenuo ovu informaciju kada je izveštavao o vatri na Rialto mostu 1514.godine. Dvanaest porodica, uglavnom ribara pod nazivom incolae lacunae, koji su naseljavali ovo područje, izabrali prvog vođu, vojvodu odnosno dužda (doge-dux) i tribuni maiores je bio prvi vladajući komitet svih ostrva u laguni još davne 568.godine. 

Venecija je bila vrlo moćna i bogata republika poznata pod imenom Republica Marinara. Nama poznata pod imenom Mletačka republika, čiji je glavni grad bio Venecija. Od 9.do 12.veka dužd je pod svojom vlašću držao i Dalmaciji i Istru, dok je kopnena granica bila sve do jezera Lago di la Garda – Terraferma. Obzirom da je duždovi postajali sve moćniji, i nazivali su ih doživotnim vladarima Venecije, u 11.veku donosi se odluka o ograničenju njihove moći. Nakon smrti dužda grad nikada nije bio u žalosti, i naslesnik je biran momentalno jer „Republika nikada ne umire“.

U 13.veku ona postaje jedan od prosperitetnijih gradova Evrope. Gradom vlada Veliki Odbor čiji su članovi bile prestižne familije grada. O svemu važnom odlučivao je Odbor desetorice odnosno Odbor vođe ili Signoria. Vojska je bila konjica pod nazivo Cavalieri. Struktura vlade bila je vrlo slična kao u starom Rimu. Iako su ljudi mahom bili katolici, grad je važio za slobodan te nije bilo mnogo verskih fanatika pa nije bilo ni pogubljivanja jeretika. Zbog ovoga grad je bio u konstantnom konfliktu sa Papom.

Činjenice

  • U 15.veku zahvaljući presi za štampanje Venecija je bila glavni grad na svetu poznat za štampanje
  • Kuga je dva puta razorila grad u 14.i 16.veku
  • Vasko da Gama ovorio je plovidbeni put ka Indiji
  • U 18.veku Venecija postaje prefinjen grad poznat po umetnosti i arhitekturi

Venecija danas

Glavni je grad Veneto regije. Populacija u gradu se nažalost stalno smanjuje. Pre 30 godina ovde je živelo oko 120 000 ljudi, a sada ih je samo 60 000. Dok 30 miliona turista svake godine prođe kroz ovaj grad, njegovi građani ga nažalost napuštaju. Ceo grad je pod UNESCO zaštitom kao spomenik istorije i kulture.

Takođe opšte je poznato i da grad tone svake godine po 1 do 2 milimetra od 1973. Od tada Venecija često biva poplavljena. Fenomen poznat kao visoka voda (acqua alta) dodatno pogoršava ovu situaciju. Postoji sistem sa 78 kapija koje sprečavaju da plima prodre u venecijansku lagunu. 

Venecija je poznata i po imenima La Dominante, La Serenissima, Kraljica Jadrana, Grad vode, Grad maski, Grad mostova, Plutajući grad i Grad kanala. 

VENECIJA – VAŽNE INFORMACIJE

  • Zvaničan jezik je italijanski, ali postoji i venecijanski dijalekat
  • Zvanična valuta je euro
  • Radno vreme je dvokratno kao i u većini italijanskih gradova
  • Prevoz na ostrvskom delu je rečni, na kopnenom su vam na raspolaganju autobusi, vozovi

KAKO STIĆI DO VENECIJE

Uglavnom do samog ostrva se stiže brodićem, a do kopnenog dela možete doći autobusom, vozom i avionom. Grad je od Trsta udaljen 161km, od Milana 273km, od Rima 534km, od Verone 115km, od Firence 257km. Iz Beograda se lako stiže autobusom, Fudeks ima direktne linije.

ŠTA VIDETI U VENECIJI

Na ostrvski deo grada stižete brodom ili mostom Ponte della Liberta. Ako idete brodićem iskrcavate se na šetalište Riva delli Schiavoni, promenada koja je dobila ime po slovenskim trgovcima koji su donosili robu u Veneciju tokom 19. veka. Na šetalištu se nalazi i popularni hotel Danieli u kome su između ostalih snimani i filmovi Turista i Kazino Rojal. Osim toga u njemu su odsedali istorijski poznati ljudi kao Bajron, Balzak, Gete, Vagner i mnogi drugi.

Naravno uputićete se ka čuvenom Trgu Svetog Marka. Do tamo ćete usput videti spomenik Vittorio Emanuele II. Potom nailazite na Pallazio delle Prigioni i čuveni most Uzdaha – Ponte dei Sospiri. Odmah iza je prelepa Doge (Duždova) palata – Palazzo Ducale. Most uzdaha povezuje Duždovu palatu sa zatvorom i poznat je po tome što su osuđenici prelazeći preko njega poslednji put videli Veneciju pre nego što su bili utamničeni ili pogubljeni.

Zatim dolazite do stubova Svetog Marka i Teodora, a onda se pred vama ukazuje čuveni zvonik, sat, crkva i trg Svetog Marka (Piazza di San Marco) koji je dobio ime po svecu zaštitniku grada. Na vrhu stuba sv. Marka je postavljen lav koji vremenom postaje simbol grada.

Tu su i muzeji, kraljevska palata i vrtovi, Palazzo Treves, Palazzina Selva. Prvi put prateći putokaze, a svaki sledeći ćete već znati kako da stignete do Velikog kanala i šta usput da vidite. Kada dođete do Canal grande videćete čuveni most Rialto gde je i istoimena pijaca.

Još neka od zanimljivih mesta su Ponte del Accademia videćete i istoimenu galeriju. Potom Scuolla Grande di San Rocco, Libreria Acqua Alta, Penny Gughenheim kolekcija, Scala Contarini del Bovolo, Ponte delli Scalzi, Hotel San Mose, crkva Santa Maria della Salute, Kazanovina kuća. Tu su i bazilike i crkve kao Basilica San Maria Glosaria dei Frari, Chiesa di san Barnaba i Chiesa di San Sebastiano. Takođe grad je prepun malih slatkih trgova i mostova.

VENECIJA – SAVETI

Rečni prevoz

Venecija se deli na ostvrski i kopneni deo. Ostrvski deo poseduje male kanale (rii), ulice (calli), male trgove (campi), nasipe (fondamente), popločane ulice sa malim kanalima (salizzade) i mala ostrva povezana mostovima. Obzirom da je ostrvski deo Venecije sav u kanalima 1881.godine u Veneciji je osnovan ACTV rečni prevoz koji funkcioniše fantastično sa svojih 30 linija i 120 stanica. Linije se dele na Centralne, Kružne, Lagunske i Sezonske. Karte možete kupiti za jedan, nekoliko ili 7 dana. Zanimljivo je da prevoz radi 24 časa, obzirom da postoje dnevne i noćne linije.

Vožnja gondolom

Vožnja gondolom je nešto što apsolutno ne smete propustiti u Veneciji. Cene prevoza su od 100 do 150e i vožnja traje sat vremena. Ukoliko vas ide četvoro ili petoro možete podeliti trošak pa ne ispadne tako skupo oko 25-30e po osobi. Cene vožnji su jeftinije van sezone recimo na jesen i koštaju oko 80e.

Možete se i voziti do obližnjih ostrva Murano i Burano i te vožnje traju oko 4h. Cena po osobi je oko 20e. Ukoliko ne želite da dajete puno para na vožnju, možete se provozati gondolom koja služi za regularan prevoz putnika. Vožnja traje samo 5 minuta, samo koliko dok pređete s jednog dela na drugi, a karta prevoza je 2e.

Ukoliko želite lepe fotke bez da se vozite ili plaćate vožnju knjižara Libreria acqua alta di Frizzo Luigi ima svoju gondolu u koju možete besplatno sesti i slikati se. Osim toga kao što sam već pomenula u istoj postoje i druga lepa mesta za fotografisanje pa je obavezno posetite.

Karneval

Čuveni karneval u Veneciji održava se svake godine u februaru. Održavanje karnevala započeto je u 12.veku tačnije 1162.godine u znak pobede Republike Venecije nad patrijaršijom Akvileja. Ljudi se skupili na trgu Svetog Marka da proslave, pa se od tada svake godine ljudi skupljaju na ulicama da slave tim povodom. Osim toga to je postala tradicija da se na taj način pripreme za dug Usršnji post koji predstoji. sve do 1797.godine kada je zabranjen od strane Francisa II, svetog Rimskog cara. 

Do tada maske su se koristile da se sakrije identitet kada su ljudi hteli da urade nešto što je zabranjeno kao na primer mešanje između različitih klasa u društvu, potom za neki ljubavni sustret ili pak kriminalnu radnju. Međutim, u to vreme je takođe bilo i zabranjeno korišćenje maski.

Sve do 19.veka karneval se održavao privatno, nikako u javnosti, i u manjoj grupi ljudi. 1979.godine vlada Venecije odlučuje da obnovi tradiciju, što će doprineti ekonomiji, kulturi, ali i turizmu. Maske su pravljene su od kože, porcelana ili stakla što je poznata venecijanska tehnika. Danas su one simbol slavlja i grada, a većina maski pravi od gipsa i listića zlata.

Karneval se održava u odnosu na kalendar katoličke crkve, a njegov početak pomera se zbog Uskršnjeg posta. Završava se tačno dan pred početak posta na Pokladni utorak (Shrove Tuesday) poznatiji i kao dan palačinki. To je poslednji dan mrsa kada se jedu palačinke i slatkiši, takođe se ljudi pokaju i ispovedaju. Sledeći dan odnosno prvi dan posta je Čista sreda ili Ash wednesday u bukvalnom prevodu pepeljava sreda. Pepeo se koristio da se njime označi krst na čelu da se vernici podsete da su iz pepela postali i da će se u pepeo vratiti.

Vrste maski

  • Bauta – tradicionalno bela, danas čak i pozlaćena, prekriva celo lice, a nosi se zajedno sa crnim plaštom
  • Moreta – ovalna maska sa rupama samo za oči. Onaj ko je nosi mora da grize dugme kako ne bi govorio. Zbog toga se maska naziva i Serveta, u prevodu nema sluškinja
  • Volto (Larva) – moderna maska koja prekriva celo lice, napravljena od porcelana ili plastike. Može biti pozlaćena ili ukrašena. Nosi se uz trorubi šešir
  • Kolombiana – moderna maska koja prekriva samo oči, nos i obraze koja se vezuje ili nosi na štapu
  • Medico della peste – poznate maske koje su nosili doktori u doba kuge, prepoznatljiva po dugačkom kljunu.
  • Pantalon – pozorišna maska u obliku lica starca sa dugim nosem, zakrivljenim očima i obrvama
  • Harlekin – takođe pozorišna maska sa spljoštenim nosem
  • Zani – još jedna pozorišna maska sa dugačkim zakrivljenim kljunom

Hrana i piće

Pre svega vrlo važna činjenica je da restorani služe hranu u određeno vreme. Ručak se služi od 1 do 2:30 popodne, a večera od 8 do 11 uveče. Bakšiši, odnosno naplata usluge su uračunati u cenu ukoliko zauzimate mesto u lokalu. Zato ćete često videti ljude da sede ispred kafića ili bara i piju piće sedeći na obali nekog od kanala.

E sada šta treba probati. Obavezan je Aperitivo. Aperitivo je italijanski ritual da se obavezno pije neko alkoholno piće pre jela kako bi se otvorio apetit. Uglavnom su to Aperol ili Campari, međutim najpoznatiji je Venetian Spritz koji se sastoji od Aperola, belog vina i mineralne vodem

Što se hrane tiče tipična jela su Sarde in Saor, Baccala Mantecato, Risotto al nero di seppia, Risi e bisi, Bigoli in salsa, Fegato alla veneziana, Moleche, Baicoli, Fritole. Ali naravno kao u celoj Italiji uvek probajte i pizzu, pastu, lazanje i sladoled, to je jednostavno neizbežno.

VENECIJA – ZANIMLJIVE ČINJENICE

Arhitektura

  • Poznato je Venecija je izgrađena na drvetu, ali zanimljivo je kako ono nikada nije propalo i satrunulo. Pre svega drvo Jova je jako izdržljivo, a donešeno iz Hrvatske i Slovenije. Dalje, voda oko Venecije ima nizak nivo kiseonika pa samim tim nije pogodna za razvoj mikroorganizama koji bi ga nagrizli. Zapravo slana voda i ostali minerali koje je apsorbovalo učinili su ga jakim kao kamen.
  • Grad se sastoji od 118 ostrva odvojenih sa 150 kanala. Zbog toga postoji 400 mostova u gradu, i samo 4 su izgrađena preko Velikog kanala: Ponte dell’Accademia, Ponte degli Scalzi, Ponte di Calatrava a Venezia i čuveni most Rialto.
  • Kada smo kod Rialto mosta on je prvi izgrađen most i spaja San Marko i San Polo distrikte (sestieri) sa Rialto pijacom. Vilijam Šekspir ga koristi kao opšte mesto u svom delu Mletački trgovac. Iako se veruje da nikada nije bio u Italiji, legenda ksže da se o mostu se čulo čak do Londona.
  • Kanali Venecije su duboki uglavnom 1 i po do 2 metra. Veliki kanal Canallazo je dubok 5 metara. Canale della Giudecca je dubok čak 12 do 17 metara.
  • Venecija poseduje jednu od najužih ulica na svetu. U pitanju je ulica Calleta Valisco i široka je samo 53cm. 
  • Crkveni zvonici na trgu Svetog Marka su u istoriji jako bitni jer su ujedno bili i svetionici i pomagali su moreplovcima u navigaciji. 
  • Campanille zvonik bazilike Svetog Marka je najviša građevina u gradu. Iako ima najlepši pogled sa vrha i privlači turiste, takođe privlači i gromove. Više od 10 puta je bio pogođen i oštećen munjom, a zovu ga joši Gospodar Kuće. Zvona su služila da oglase koliko je sati, javna pogubljena, sednice gradskog saveta, verske i državne praznike, itd.

Gondolijerstvo

  • Gondolier nije više popularno zanimanje kao nekada. U 17. i 18.veku bilo ih je 10 hiljada, dok ih je danas ostalo samo 400. Takođe ovo zanimanje je u porodici nasleđivano sa oca na sina, pa samim tim žene nikada nisu bile gondolieri. Ipak ćerka jednog gondoliera preuzela je od oca posao 2010.godine i tako postala prva žena koja se bavi ovim poslom. U današnje vreme to više nije slučaj i jako je teško dobiti dozvolu pa se izdaju svega 3 do 4 godišnje obzirom da prijavljeni moraju proći 400 časova pre polaganja za dozvolu.
  • Gondole moraju po zakonu biti crne kako zbog boje ne bi došlo do raspoznavanja, takmičenja i konkurencije između gondolijera. Ipak danas gondolijeri ukrašavaju svoje gondole i tapaciraju sedišta kako bi ih učinili primamljivim i udobnim za turiste
  • Legenda kaže da par koji se poljubi ispod mosta Uzdaha vozeći se gondolom ostaće zauvek zajedno

Zanimljive činjenice

  • Građani Venecije su izmislili karantin. Kako je grad na vodi, razmena i trgovanje vršilo se preko mora sa drugim zemljama, što je značilo veću opasnost od donošenja raznoraznih bolesti. Kako bi se sprečilo širenje zaraze brodovi su morali da se zadrže van obale 40 dana. 40 se na italijanskom kaže quaranta. Vlada Venecije je zvanično uvela karantin 1348.godine kada je izmišljeno pravilo da sve što dospe u luku mora biti prevezeno na pusto ostrvo pre nego što stigne do grada. Ukoliko je neki stanovnik bio u dodiru sa kugom i on bi morao da se izoluje na tom ostrvu zajedno sa svojom porodicom. Ukoliko se ispostavi da jesu zaraženi, prebacivali bi ih na posebno ostrvo sa ostalim zaraženim ljudima. Ako znaci bolesti prođu za 40 dana mogli su se vratiti u grad.
  • Reč CIAO potiče iz Venecije. To je mutacija originalnog venecijanskog pozdrava „s-ciavo vostro“ što znači „vaš rob“. Vremenom se pozdrav skraćivao pa je ostalo samo svetski poznato „ćao“
  • Venecija ima svoj dijalekat italijanskog jezika koji se zove Venexian. Pun je latinskih fraza, ali ima i malo grčkog i arapskog uticaja. Još se naziva i dijalekt mora (dialetto del mar).
  • Marco Polo, čuveni istraživač i moreplovac, rođen je u Veneciji 1254.godine, a potiče iz bogate trgovačke porodice.
  • Građani Venecije smatraju da ne treba prolaziti između stubova Svetog Marka i Teodora obzirom da su tu nekada ljudi bili vešani, pa misle da to donosi nesreću onom ko tuda prođe
  • Đakomo Kazanova je jedini zatvorenik koji je prešao čuvani Most uzdaha i doživeo da ugleda svetlost dana. Po priči je zajedno sa jednim sveštenikom uspeo da iskopa rupu, i pobegavši kroz istu završi na krovu Duždove palate. U palati su navodno proveli noć, a ujutru ubedili čuvara da ih pusti pod izgovorom da su greškom ostali zaključani unutra nakon prijema. Potom su uzelo Gondolu i uputili se za Pariz.

VENECIJA – UTISCI

U Veneciji sam do sada bila čak četiri puta i svaki put imam isti osećaj dok se provlačim kroz uske ulice otkrivajući nove ili već poznate ulice. Svaki kutak je prelep i fotogeničan. Iako mali, meni lično ovaj grad ima posebnu draž, pa bih mu se uvek rado vratila.

Od ta četiri puta dva puta sam bila u maju i dva puta u novembru, i moram reći da jedino što zameram je ogromna gužva. Ne znam kako je sada zbog pandemije. Svakako poslednji put sam ovde bila jako davno i volela bih ubrzo da se vratim opet jer svaki put je drugačiji doživaljaj. Grad je mali i možete ga obići za jedan dan, a predlažem i odlazak do ostrva Murano i Burano.